Сахрана покојног проте Радомира Аћимовића ће бити 1. новембра 2025. године. После Свете Литургије која почиње у 10.00 часова, обавиће се опело у 11.30 у цркви Светог Саве у Лондону. Сахрана ће бити на гробљу у Бруквуду у 14.00 часова. 

Духовни отац и брат наш прота Радомир Аћимовић уснуо је у Господу у петак 4. октобра 2025 године у авиону на путу за његову вољену Отаџбину Србију. Само дан пре 3. октобра били смо заједно, са оцем Гораном у храму Св. Саве у Лондону на опелу пок. Ђорђа Кривошића. После опела враћали смо се возом својим кућама један поред другога и разговарали као и обично када смо заједно. Рекао ми је у недељу на служби а и тада да сутра путује за Србију и да ће тамо отићи у неку бању. Поздравили смо се, као и увек братски не сањајући ни он ни ја шта шта ће се догодити. Како наш народ каже да ”човек снује а Бог одлучује.” Касно увече у суботу отац Горан Спаић јави ми телефоном да се авион у коме је био отац Радомир спустио у Франкфурту јер је оцу Радомиру позлило. Кратко после овога јавио ми се понова и рекао да је о. Радомир изгледа још у авиону преминуо. Ова ме вест и порази и растужи. Прекрстих се и помолих: ”Нека те Васкрсли Господ прими у Царство небеско, брате мој, а што ме тако изненади и растужи“.

Протојереј-ставрофор Радомир Аћимовић, рођен на Видовдан 1944. године у околини Чачка. Од септембра 1995. године служио је у нашој лондонској парохији, дошавши из Дарбија. Са оцем Милуном и покојним Драганом Степковићем водио је четвртком духовне разговоре у нашој заједници, оставивши дубок траг међу вернима. Био је ожењен пок. протиницом Радмилом, са којом је имао две кћери. У спокоју вере и благодарности, са љубављу га помињемо и молимо се да Господ душу његову упокоји у насељима праведних.

Вјечнаја памјат!

Живеле и страдале у Риму у време цара Адријана. Софија мудра, како јој и име каже (софија-мудрост), беше остала удовом, и као хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој. У време када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера имаше дванаест, Нада десет, а Љубав девет година.

Изведене пред цара оне све четири, држећи се за руке „као венац исплетени," смерно али одлучно исповедише веру у Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди. Пред страдање мајка саветима својим крепљаше кћери своје, да би истрајале до краја. „Ваш небесни љубитељ Исус Христос јесте здравље вечно, красота неисказана и живот бесмртни. И када тела ваша буду муком уморена, Он ће вас обући у нетрулежност и ране на вашим телима ће засијати на небу као звезде". Све једну по једну мучитељ мучаше љутим мукама, најпре Веру, па Наду, па Љубав. Тукоше их, секоше, бацаше у огањ и у врелу смолу, и најзад, једну за другом мачем посекоше. Мртва тела својих кћери узе Софија, однесе ван града и тамо чесно сахрани. И оста на гробу њиховим три дана и три ноћи молећи се Богу, и у томе предаде дух свој Богу хитајући у рајска насеља, где је блажене душе њених славних кћери чекаху.